Kako pustiti sebe na miru?

Samozastrašivanje i hronična zabrinutost

Zabrinutost je veština koja se uči i vežba od ranog detinjstva. Niko se ne rodi zabrinut. Zabrinutost je naučena reakcija koja zahteva sposobnost pamćenja, maštu i osećaj za vreme.

Svi se ponekad pribojavaju šta će im budućnost doneti. Neka deca se prosto boje kako će se provesti u poseti zubaru, ili kako će mama da reaguje što su slomila vazu. Druga deca zaista prožive traumatično detinjstvo, ali ne odrastu obavezno u zabrinute osobe.

Većina dece ne počne da brine zbog trauma iz detinjstva. Oni nauče da brinu zato što odrastaju slušajući i oponašajući zabrinute oko sebe!

U osnovi zabrinutosti leži grandiozno uverenje da mislima možemo da sprečimo da se tamo negde desi neko zlo.

Zabrinutost se uči se po uzoru na bliske ljudi iz okoline (roditelje, babe, dede, strine, tetke) koji već znaju kako treba brinuti. Oni znaju koliko dugo treba brinuti da bi se sprečila neka kosmička katastrofa; koliko minuta treba misliti na nekog kako bi mu spasili život i sprečili saobraćajnu nesreću; koliko dugo i koliko jako treba misliti da bi sprečili...sušu, gubitak posla, zemljotres...dodajte katastrofu po izboru.

„Previše“ srećni

Jedan od primera samozastrašivanja i hronične brige je izbegavanje prevelike sreće „da ne čuje zlo...“

Ljudi su skloni da sami sebi kvare raspoloženje ne bi li izbegli da budu „previše“ srećni.

Poruka ili zabrana „Nemoj da budeš previše srećan“ postoji otkad je sveta i veka. Čini se da je ta poruka deo svake kulture i svakog doba, magijsko vračanje protiv zle sudbine, urokljivog oka i zavidljivog Boga. Vekovima unazad ljudi veruju da će se desiti nešto loše ako se osećaju dobro. Veruju da će sreća, ako je Zlo vidi, izazvati tragediju. Ljudi su za rat i kugu krivili preveliku sreću.

Ukoliko su udovci i udovice srećni, smatra se da lako preboljevaju i brzo zaboravljaju svoje voljene. Srećna osoba se smatra sebičnom i neosetljivom na tragedije sveta. „Kako možeš biti srećan, kada ima toliko gladne dece u Africi?“.

Otud, nije čudno što ljudi odrastaju verujući da treba da budu tužni i izmišljaju brige kako bi ugušili prirodno osećane sreće.

Evo nekih od poziva na brigu koji se prenose s kolena na koleno, da li vam zvuče poznato?

• A Šta ako...?

• Nikad se ne zna kada će grom da udari!

• Jednog dana nećeš imati toliko sreće?

• Ko se petkom smeje, u nedelju plače?

• Vodi računa!

• Budi na oprezu!

• Nesreća nikad ne dolazi sama!

• Ako se osećaš suviše dobro, sigurno će te nešto loše snaći!

• Kada ti se čini da sve ide dobro, tada počni da brineš!

• Nevolja dođe kad se najmanje nadaš!

• Taman kad pomisliš da je sve kako treba desi se nešto loše!

• Ako dovoljno jako brineš, tvoje brige se neće obistiniti!

Ljudi se plaše nesreće, bolesti, smrti i to je sasvim normalno. Kod nekih ljudi je taj strah prisutniji nego kod drugih i uzrok je značajne patnje. Dodatno razmišljanje i katastrofizacija tj. briga, predstavlja potpuno neefikasan način da se s tim strahom izađe na kraj. Ne samo što je naporan i kvari kvalitet života nego jednostavno ne deluje. Neće to što mnogo brinemo sprečiti zemljotres, ali nam hoće povećati patnju i omogućiti nam da sahranimo i oplačemo bliske ljude pre nego što za to dođe vreme, pa još da to radimo nekoliko puta dnevno.

S druge strane, stvar možete pogoršati ako sada ove misli počnete da potiskujete ili sami sebe kritikujete zbog njih.

Postoji način na koji se sa takvim opsesivnim mislima izlazi na kraj. Samozastrašivanje tj. zavisnost od zabirnutosti je izlečiva. Ona predstavlja jednu od psihičkih tegoba koja donosi mnogo patnje, a 100% je izlečiva. Možete pročitati knjigu „Upravljanje brigama“ Meri i Roberta Guldinga gde ćete otkriti kako možete iskoristiti svoju zabirnutost da bolje razumete sebe i rešite svoje lične probleme. Možete naučiti kako da upravljate svojom maštom i da je upotrebljavate u svoju korist, a ne za samomučenje. Takođe, ukoliko vam više odgovara, možete se obratiti psihoterapeutu pa s njim uspešno razrešiti problem hronične zabrinutosti.

Možete da odlučite da prestanete da brinete danas, sutra ili za nedelju dana. Odluka je vaša.

Izvori:

Knjiga: MM Gulding, RL Gulding. Upravljanje brigama. Učenje vedrine. Psihopolis institut Novi Sad 2008.