Štake za psihički bol

Kada osoba povredi nogu i oseća bol, štake joj pružaju oslonac pri kretanju dok se ne oporavi. Štake joj pomažu pri kretanju dok fizikalna terapija, vežbanje ili mirovanje ne otklone uzrok otežane pokretljivosti. Kada bol umine i noga ojača osoba može opet sama da se kreće, bez pomoći pomagala.

Tako je i sa psihičkom patnjom. Ponekad je osobi potrebna dodatna podrška u razrešavanju problema. Oslonac koji će joj nadomestiti snagu koju u tom trenutku ne može da pronađe u sebi, a koju može pronaći ili steći na psihoterapiji.

Lekovi su „štake za psihički bol“

Osoba koja spava svega nekoliko sati svake noći i ne može da zaspi zato što hronično brine zbog objekitvnih ili neobjektivnih problema, teško da može u potpunosti da se posveti rešavanju problema. Neispavani ljudi su razdražljivi, teže se koncentrišu, teže usmeravaju pažnju i nemotivisani su.

Šta je prva stvar koja toj osobi treba pre rešavanja i jednog problema?

San! Spavanje! Lek može da pomogne. Kad se naspava i odmori može da se posveti rešavanju problema svojim punim psihičkim resursima.

Osoba koja je blago ili umereno depresivna, a ne javi se za pomoć psihoterapeuta ili savetnika na vreme , može postati teško depresivna. Ona ne spava noćima ili pak danonoćno spava; teško ustaje iz kreveta, nema volje za bilo kakve dnevne aktivnosti. Ima teškoće da se koncentriše, pažnja joj luta, teško govori. Sve oko nje, ona sama i budućnost gube smisao. Razmišlja o tome da li sam život ima smisla, možda razmišlja o samoubistvu. Oseća toliku težinu na samu pomisao da započne neku aktivnost, a kamo li da će neki tamo razgovor da joj pomogne.

Ovo su neki od tipičnih simptoma depresivne epizode koji us uzrokovani destabilizacijom unutrašnje biohemije organizma. Do te destabilizacije, između ostalog, dolazi i usled dugotraje psihičke patnje. Ta patnja je sastavljena od ponavljanih destruktivnih obrazaca mišljenja, osećanja, ponašanja koji troše naše prirodne hemikalije. Nagomilavanje hormona stresa kortizola, usled izloženosti hroničnom stresu, može da pokrene dalju kaskadu drugih fizičkih promena koje vode u dalje pogoršanje psiho-fizičkog stanja (Widdowson, 2016).

Lekovi služe nadoknađivanju potrebnih hemikalija i vraćanju balansa unutrašnjoj biohemiji organizma. Kada se stabilizuje hemija, osoba može da vidi koji su to obrsci njenog ponašanja, mišljenja i osećanja doveli do toga da bude depresivna, te da odluči da ih promeni. Kada dođe do promene normalizuje se i hemija, te lekovi postaju suvišni.

Da li ću, kada jednom počnem da uzimam lekove, morati da ih pijem stalno?

Odogovor na ovo pitanje je zavisi...U situaciji kada se ne otklone razlozi zbog kojih je do psihičke patnje došlo vrlo je moguće da će osoba morati da uzima lekove dugo vremena.

Može da bude da je osoba dugo čekala da počne sa lečenjem, tako da su fizičke promene u organizmu postale nepopravljive, pa su lekovi jedino efikasno rešenje za kontrolu simptoma. Može biti da je bolest iz raznih razloga primarno teška i da zahteva dugotrajno uzimanje lekova.

S druge strane, ima ljudi koji veruju da su lekovi magične pilule koje će same da im urede život i da oni ne moraju ni malo da se potrude. Ljudi koji tako razmišljaju moraju da nastave da "hodaju sa štakama" trajno, jer odbijaju da "nauče da hodaju" sami.

Jedan od najčešćih razloga zašto ljudi uzimaju lekove dugi niz godina je zato što se nikada ne obrate psihoterapeutu i jednom za svagda reše probleme zbog koji su anksiozni, depresivni, imaju panične napade, agorafobiju, opseivno-kompulsivi poremećaj, pod velikim stresom se psihotično dekompenzuju itd.

Kao što štake služe podrška tokom fizikalne terapije, tako i lekovi služe kao podrška tokom psihoterapije.

Niko ne voli štake, ali one pomažu i ponekad su neophodne. Najbolji način je da tako tretiramo i lekove.